Struka Feat. Reksona - Betonski snovi 2

[Vers 1] Struka
Reci kako jedan život može lako da propadne
Brate teške priče pletu život svake metropole
Još od lokalne radodajke polako se penje
Na nivo kraljice noći, u gradu crvenih fenjera
Vidiš niko je ne tera, priča ortak dok se smeši
Kaže, nedavno je čuo snima filmove po Pešti
I svesna je da greši, breme čini još težim
Sav taj korov života, u malom kutku njene svesti
Jeste, kasno da beži, leži gleda u plafon
Pita se kako je tamo, jer stvarno bilo je davno
Poluspuštene roletne, te požutele tapete
Sve te polublede fotke dana kad je bila dete
Grad ko svaki drugi brate soliteri, bulevari
Nekad lepi kao Džoni, nekad prljavi ko Hari
Pritisak je visok, pitam se šta li radi Nina
Zavedena moćima grama lošeg heroina

[Refren] Reksona
I dalje čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se braća tuku, vade pištolje
Paf, paf i u trenutku sve gotovo je
I čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se klinke vuku, postanu drolje
I za sekundu sve gotovo je

[Vers 2] Struka
Sa druge strane, tu je Sale, koji verovatno nikada
Ni sam neće znati koja uloga mu pripada
Da li diler ili koman, da l ni jedno ili oba
Davno planira da zapali čim naslika soma
Jer ovde nema više ničeg da ga drži na ulici
Ortak, stagnira bleji tu u bloku na klupici
Sada vreme leti brzo, već je nekoliko dina
Kako je pogino Šone i zapalila Nina
Jer ovde zidovi imaju uši, prozori oči
Zato ovaj momak, pazi šta priča i kuda kroči
Kad život je kurva, opet nudi mu romansu
I ako prevari ga brate, on mu pruži drugu šansu
Tako opet i opet u krug, trudi se da oprosti
I sebi i drugima, ali demoni prošlosti
Mu ne daju mira, nekad je mogo da bira
Al vidiš igra je kurva kada biraš iz hira

[Refren] Reksona
I dalje čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se braća tuku, vade pištolje
Paf, paf i u trenutku sve gotovo je
I čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se klinke vuku, postanu drolje
I za sekundu sve gotovo je

[Vers 3] Struka
Priča ko priča s neočekivanim raspletom
Šone jebo je Ninu dok je bila sa Saletom
Ulice, ko ulice sigurno da su znale to
Odmah čule za kučku i na znanje mu dale to
Daj, ma mora da se šale, to je suludo da vara
Jer onog ko je kara drži za dobrog drugara
Sranje, teške reči su pale tu
Pa je Sale u naletu zabo prangiju ćaletu
Ne, ne, ne, suviše lako, zašto bi to tako
Sale ima bolji plan, sad ćeš da vidiš i kako
Šone čuka gajbe, Sale namešta mu šljake
Jer on poznaje ortake, a i veze su mu jake
Sada sredjuje mu šemu, gazda nije tu za vikend
Gajba prazna, samo udješ, brate dobru lovu digneš
Šone nije znao u šta Sale ga to gura
I da montira mu gajbu nekog bivšeg pandura
Sve je otišlo u kurac, on je pogino to veče
Sada shvatate Ninu i šta to Saleta peče

[Refren] Reksona
I dalje čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se braća tuku, vade pištolje
Paf, paf i u trenutku sve gotovo je
I čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se klinke vuku, postanu drolje
I za sekundu sve gotovo je