Infamous (IRS) - Opet

[Vers 1]
Noge više nisu tamo, gde su bile nekad davno,
po planu ide malo toga, ko da za mnom,
u korak ide zla kob, i mozak čiji haos,
ume moral da mi sroza, pa mi ko hipnoza dođe zaklon,
u koji odem kada smori me, spoljni svet,
čine ga strofe i note, kojima dotičem,
sve što me spotiče i podiže iz gomile,
obrisi bolesne lobanje čine to što vodi me,
prolaze godine, a svi se menjamo,
skenjane faze prođu me kad opsujem sve što sam rekao,
jebeno zeleno, iz nestvarnog u sjebano,
a nekad sam se i bez njega trezan smejao,
sve što sam želeo, u stvari mi se desilo shvatam,
kada prerano sanjaš, padaš ne želiš to sada,
postaje ledeno kad saznaš da si nezreo pa stradaš,
sve što je vredelo izbledelo je danas

[Refren]
Opet sam haj,i ne znam šta se dešava,
jer ne vidim kraj, neko me gleda iz ogledala,
kad ostanem sam, i padne mrak, vratim sećanja,
gledam gde sam sad, a gde sam bio nekada

[Vers 1]
Da sam zabado po kamen za dane kada sam stonder,
tada bi stonehenge, u kraju im o promet,
rođen sam ovde, a za nove horizonte,
lakše zabodeš bong mesto soške, i odeš gore,
kada me smore zore dočekane budne s njom,
bunilo zove, ako dođe pamet,gubim tlo,
zamrziš plave, na uglu strave i užasnog,
i um gubi rok, od sprave, kranje stanje-ludilo,
glas iznutra je zaćutao, pred očima je stvarnost,
ko da sam stao pred glupavu šalu,
sutra u planu imam samo, da je sve živo i zdravo,
ambicije padnu uz gandžu, dok klimaš glavom,
od novih lica i prošlih kriza nekad zbunim se,
smorni izraz ima čitav tmurni svet,
kada gori rizla, il me kiša skloni s ulice,
u oblaku dima, puštam uz ritam bol da umire

[Refren]
Opet sam haj,i ne znam šta se dešava,
jer ne vidim kraj, neko me gleda iz ogledala,
kad ostanem sam, i padne mrak, vratim sećanja,
gledam gde sam sad, a gde sam bio nekada